STEVANU BUGARSKOM

(Piše: Radomir Čubranović)

Društvo novinara Vojvodine  svečano će proslaviti svoje osnivanje – 23. maj 1945. godine uručivanjem nagrade “Zlatno pero” najvećeg i najznačajnijeg priznanja za novinarska dostignuća i doprinos ukupnom razvoju i unapređenju novinarstva.

Svečanost će se održati 23. maja u Svečanoj Sali Matice srpske u Novom Sadu.

Ovogodišnji laureati, koji su novinarstvu i publicistici više od 40 godina, su : Sabo Gizela iz “Mađarsoa”, Borivoj Mirosavljević, majstor fotografije, Lazar Vasić i Vladislav Urban, novinari “Dnevnika (svi iz Novog Sada), Dušan Đurić iz Beograda, autor Novinarskog leksikona i Encklopedije novinarstva. Predsednik Društva novinara Vojvodine Mladen Bulut imaće će čast da po prvi put visoko priznanje “Zlatno pero” uruči predstavniku dijaspore Stevanu Bugarskom iz Temišvara književniku, publicisti, novinaru, naučnom radniku, član UO Matice srpske, saradniku srpske Akademije nauka i umetnosti, zameniku glavnog i odgovornog urednika “Temišvarskog zbornika” i autoru brojnih knjiga objavljenih u Rumuniji i Srbiji.

Stevan Bugarski će ovom prigodom održati besedu na temu “Zavičajno novinarstvo Srba u Rumuniji”.

Rođendanu Društva novinara Vojvodine i svečanom uručivanju “Zlatnog pera” očekuje se prisustvo predstavnika Pokrajine, Grada Novog Sada, kolega novinara, kao i dosadašnjeg predsednika Saveza Srba u Rumuniji dr Slavomira Gvozdenovića i novog predsednika Ognjena Krstića.

Radomir Čubranović

RIALITI MALIH I VELIKIH ZALA PRED OČIMA BUDALA

Piše: Ivan Rajović

Foto: Rade Bakračević

Priča o Isusu je vrlo zanimljiva, utoliko što je tog osvedočenog borca za ono što bi trebalo da bude suština civilizovanog ljudskog bića većina posmatrača ovog istorijskog rialitija žestoko ispljuvala i to u trenutku kada bi sve što poseduje i mrvicu zdravog razuma i ljudskosti pokazalo bar minimalnu dozu samilosti prema nekome ko ide da umre najgroznijom smrću, između ostalog i zbog toga što je nastojao da zlo iskoreni iz sebe, a i iz drugih.

Ali, ljudi, ili bar većina koja je tom odrednicom etiketirana,  nikada ništa nisu radili razumno. Razum ne postoji kao katergorija mase, već samo kao stanje duha onih koji su uspeli da se izdignu iznad sveopšte sebične svesti koja podrazumeva sve kako bi se ugodilo zahtevima sopstvenog primitivizma. Ljudi kao takvi, osim pojedinaca  koji su, sticajem okolnosti, uspeli da “podlegnu” sopstvenim vrednostima u kojima su prepoznali svoj interes, nisu vredni ničega. U najboljoj varijanti  bi ih trebalo izbegavati, pogotovu ako ih ima više udruženih oko iste ideje, a to nije redak slučaj, naprotiv. No, to se već politikom zove.

A oni, takozvani političari, ako je to to, običnima su dali pivo, u neograničenim količinama, u plastičnim flašama, balonima, buradima, cisternama, po bagatelnoj ceni tako da svako može da se ukoka, urolja, obeznani , da mu bude svejedno, da ga boli polni ud za sve ono što ta gomila samozvanih predvodnika čopora misli i radi. Masa vegetira u svojoj pivskoj izmaglici, u svojoj zabludi koju su joj nametnuli isti takvi koji su imali tu sreću da svoje zlo otelotvore u nekoj značajnoj funkciji. Jer ljudi su po prirodi svog postanka zli, oni se rađaju zli i umiru zli. Zlo je suštinska i najbitnija karakteristika ljudskog bića. Ono (zlo) je, zapravo, čovek. Ili, jednostavnije rečeno, ljudska vrsta i postoji zbog toga da bi zlo  kao latentnu kosmičku energiju manifestovala kroz živog stvora.

Sve priče o dobru, o humanosti, o milosrđu smešne su i nemaju nikakvo utemeljenje ni u čemu, osim u marketingu ovozemaljskih tvoraca pravila i utemeljivača zla. Šta je jedna Majka Tereza, sa sve svojom Nobelovom nagradom u poređenju sa svom onom masom zlikovaca koja je protutnjala i tutnji planetom svih ovih  nekoliko hiljada osvetljenih godina?

Nije slučajnio u Bibliji , ma ko je i ma kada pisao, zapisano da bi nesrećni ljudski stvor trebalo da se sve vreme tokom svog  boravka na ovoj Planeti kaje, kaje i samo  kaje, da se moli Bogu za oprost grehova koje, ako nije, sigurno je da će ih počiniti u svom  životu, samo ako mu se za to ukaže prilika.

Za razliku od drugih živih bića koja imaju svoju predvidljivu psihologiju koja se ni milionima godina ne menja, ljudski stvor nema šta naročito da ponudi, osim zla u sebi. I koliko ljudi , toliko različitih, pritajenih manifestacija zla koje traži da se ostvari, da zagospodari, da se nametne. Jer, kao što je poznato, nikada nigde u istoriji ljudskog roda, od kada posedujemo bilo kakva saznanja, nije gospodarilo dobro, čak ni u crkvama.

Zapravo, u prirodi kakva jeste, ne postoji dobro kao kategorija. Biti dobar znači biti nemoćan da budeš zao, a to te već u startu eliminiše kao autentičnog sudionika zverskog opstanka, ili te, u boljoj varijanti, baca na marginu sveopštih dešavanja, kao zamorče, kao protivtežu na osnovu koje će drugi meriti svoj uspeh, svoju količinu ostvarenog zla, a samim tim i svoje ljudskosti. Kakvog li paradoksa!

Svaka jedinka je sublimirana kolektivna svest vrste. I svako teži ka tome da bude najelitniji primerak koji će u sebi nositi sve najbitnije karakteristike svoga roda: snagu, lepotu, inteligenciju, moć i, naravno, seksualnu nadmoć u bezgraničnim količinama. Gledano uprošćeno, kome god to pođe za rukom, on je samo ostvario ono što je, valjda, i cilj zbog kojeg jesmo ovde. Sve ostalo su samo pojedinačne sudbine koje se nikoga ne tiču, osim onih koji postaju žrtve, kolateralna šteta, kako bi se to reklo novogovorom.

Zlo inspiriše na nove poduhvate, na osvajanje sveta, na moć, na zadovoljenje svojih iskonskih potreba. Dobro produkuje degenerike, autsajdere, biološki i ljudski škart, otpad od kojeg niko nema koristi. Zamislimo milosrdu ajkulu, lava, pauka, mrava, pčelu ili bilo koje planetarno biće. Zamislimo milosrdno Sunce, plimu, rotaciju, godišnja doba. Sve mora da se dešava po zakonitostima koje su date davno ustanovljenim vrhovnim načelom. Sve mora da bude onako kako jeste. I samo je čovek taj koji se, opterećen “razumom” drznuo da promeni pravila, da bude i ovo i ono, da bude ono što nije, da u svojoj nemoći, potiskujući svoju pravu zlu prirodu, postaje još veće zlo nego što u suštini jeste. Problem ljudske vrste zapravo i nije u onima koji su zli, već u onima koji potiskuju svoju pravu prirodu zbog fizičke ili umne nemoći.

Dajte mi jednog koji ne bi želeo da bude kralj, makar to bio i kralj prosjaka, drumskih razbojnika ili makroa. Dajte mi jednog koji ne bi želeo da bude kralj: popova, časnih sestara, aktivista crvenog krsta, sakupljača maraka,  humanitarne pomoći, invalida, negovateljica ili spremačica hrane za najsiromašnije. Dajte mi bar jednog koji ne bi hteo da bude predsednik Srbije, čak i ovakve kakva je. Nema takvih. A među slepcima, ćoravko je kralj, to je bar poznato.

Ljudskom rodu je odnekud sugerisano da potisne svoju pravu prirodu, da se podredi, ne fizičkoj snazi suparnika, već uspostavljenoj ideologiji zasnovanoj, uglavnom, na prevari, podvali, obmani, što će reći na zlu. Takva moć, sa takvim nosiocima  postaje respektabilna kategorija koja slabijeg, a po pravilu umnijeg i čestitijeg, dovodi u poziciju prognanika, a one prilagodljivije u poziciju vazala, poslušnika. A onda ti i takvi iz pozicije bednika koji je izgubio svoj identitet i koji u takvoj situaciji mora da se zadovolji bilo kakvim odvratnim statusom, pod uslovom da sačuva “živu glavu” rade, rade…. smišljajući paklene planove, dakako, sve verujući da će dan osvete, kad-tad, doći.

Srbija, odnosno oni koji u njoj žive, po ko zna koji put u svojoj nedugoj takozvanoj demokratiji, prinuđena je da se odlučuje između više zala, a najmanje dva, kako bi trasirala put u bolje sutra iz kataklizme u kojoj se baš zlom domicilnih i belosvetskih zlikova našla.

I umesto da se, baš zbog toga, okrene dobru u obezdušenom i dehumanizovanom svetu, zlo je ovde postalo orijentir, emotivni etalon u skladu sa kojim se meri stepen uspešnosti, ali i ljudskosti. I na najnovijim sveopštim izborima, sudeći po izjavama kandidata za novog vožda, birači su prinuđeni da izaberu manje zlo, uz argumentaciju da je zlo koje dolazi sa druge strane kataklizmička pošast biblijskih razmera. Pa ti sad biraj, bato moj!

Foto: Rade Bakračević

Mesto Maribor je med 16. in 17. majem gostilo srečanje »Maribor za mir – Nobelovi nagrajenci za mir v Mariboru«. Srečanja, ki je v mestu ob Dravi potekalo na pobudo Mestne občine Maribor in župana Franca Kanglerja, so se udeležili Nobelovi nagrajenci za mir Njegova svetost Dalajlama, dr. Rigoberta Menchú Tum, prof. dr. Lučka Kajfež Bogataj in prof. Muhammad Yunus, ki so v okviru panelne diskusije in lastnih predavanj predstavljali svoje ideje, razmišljanja in poglede o aktualnem dogajanju.

Dogodek »Maribor za mir – Nobelovi nagrajenci za mir v Mariboru« se je začel v torek, 15. maja, z odprtjem potujoče razstave otroških umetnin »Koščki za mir«. Na slavnostnem odprtju so bili prisotni podžupan Mestne občine Maribor mag. Tomaž Kancler, veleposlanik Združenih držav Amerike v Sloveniji nj. ekscelenca Joseph Mussomeli, Aleksander Begant iz Šole za mir in umetniška direktorica CITYarts Inc iz New Yorka. Projekt, ki uživa mednarodni sloves predvsem zaradi svoje preprostosti, inovativnosti in kvalitete, je nastal v ZDA po tragičnem 11. septembru, njegov cilj pa je, da skozi umetniško ustvarjanje poveže mlade vsega sveta ter s tem promovira človeške vrednote in mir v svetu. Njihovi izdelki so postali del 300-tih »koščkov« velike sestavljanke – izbranih umetniških del otrok iz 65-tih držav sveta, ki sestavljajo potujočo razstavo.

Med prvimi Nobelovimi nagrajenci za mir je v Maribor v torek prispel       Njegova svetost Dalajlama, ki ga je na letališču Edvarda Rusjana Maribor sprejel župan Franc Kangler. Ob prihodu v Maribor je Njegova svetost Dalajlama podal prve misli: »Vesel sem, da sem spet lahko med vami. Na tokratnem obisku bi vam želel sporočiti, da ne glede na stanje, ki smo mu priča, moramo ostati samozavestni in ohraniti upanje. Upanje je tisto, ki je ključ do naše sreče in razvoja.«

Na sprejemu v Mestni občini Maribor, ki je potekal drugi dan obiska Njegove svetosti Dalajlame v Maribor, je župan Franc Kangler Njegovi svetosti Dalajlami podaril sliko akademskega slikarja Rada Jeriča z motivom Maribora. Njegova svetost Dalajlama je mesto ob Dravi že obiskal leta 2010, ko je številne obiskovalce na javnem predavanju v Dvorani Tabor očaral s svojo energijo in preprostostjo. Dalajlama je županu podaril kipec Bude in kelih z jabolko ter se še enkrat zahvalil za topel in prisrčen sprejem v Mariboru, Evropski prestolnici kulture.

Njegova svetost Dalajlama je tudi letos nagovoril obiskovalce na javnem predavanju v Dvorani Tabor. Na predavanju z naslovom »Ohranjanje duševnega miru« je pred več tisoč glavo množico  spregovoril o pomenu duševnega miru, ki je ključen za posameznikovo uspešnost in napredek družbe. »Duševni mir bomo našli takrat, ko bomo v soljudeh znali prepoznati tudi pozitivne stvari. Vse naše ovire oz. negativna čustva izhajajo iz nas samih in iz tega, da imamo vedno občutek strahu, smo zavistni… Zato se je potrebno naučiti, kako ustvariti srečni um. Ni namreč dovolj samo to, da poznamo kaj je potrebno za to narediti, ampak moramo to začeti tudi izvajati. Ko bomo enkrat imeli zgrajen naš um in bomo dosegli duševni mir, potem nam tudi težave ne bodo prišle do živega. Ni pa seveda samo um dovolj, da težave premagamo, ampak se je potrebno s težavami soočiti in jih tako premagovati,« je dejal Njegova svetost Dalajlama. V svojem predavanju je večkrat izpostavil tudi pomen upanja in optimizma. Kljub vsem težavam in oviram, ki se pojavijo je potrebno ohraniti optimizem, voljo in nasmeh.

Njegovi svetosti Dalajlami so v sredo, 16. maja, v Mariboru pridružili Nobelovi nagrajenci za mir prof. Muhammad Yunus, dr. Rigoberta Menchú Tum in prof. dr. Lučka Kajfež Bogataj, ki so skupaj z Dalajlamo sodelovali na panelni diskusiji »Zakaj dialog in solidarnost v globalni krizi?«, ki je potekala v četrtek 17. maja. Nobelovi nagrajenci za mir so izpostavili pomen solidarnosti, sočutja in osebne odgovornosti, tako vsakega posameznika kot celotne družbe za uspešno reševanje izzivov, s katerimi se dandanes soočamo v svetu. Po njihovem mnenju je potreben drugačen pogled, drugačen pristop ter predvsem aktivno iskanje pravih rešitev. Zdaj je čas za sočutje, prijaznost, optimizem in kakovostno izobraževanje, pa tudi za zavedanje, da smo ljudje socialna bitja, ki živimo v skupnosti in smo odvisni drug od drugega. Zato je nujno, da rešujemo težave z dialogom. Govorci so zaključili, da prihodnost sloni na mladih, ki naj ne ponavljajo in ne posnemajo starih vzorcev. Prevzamejo naj odgovornost in prazen prostor, ki prihaja, zapolnijo s svojo vizijo, dolgoročnim, altruističnim ter holističnim razmišljanjem. Le to lahko prinese rešitve, ki bodo pomenile zmago za vse udeležene strani. Panelno diskusijo je vodil dr. Rudi Rizman.

Po panelni diskusiji v Slovenskem narodnem gledališču Maribor so se Nobelovi nagrajenci za mir udeležili slavnostnega odkritja slike v Miklošičevi ulici, ki so jo mesec dni ustvarjali priznani irski umetniki »The Bogside Artists«.

V popoldanskih urah so sledila javna predavanja Nobelovih nagrajencev za mir. Kot prvi je ob 16.00 uri zbrane na javnem predavanju v okviru konference »Out of the Box« nagovoril prof. Muhammad Yunus. Spregovoril je o bistvu socialnega podjetništva, ki je zanj v tem, da takšna oblika podjetništva ne skrbi le za ustvarjanje dobička, temveč rešuje konkretne težave in pri tem ima tudi svoj pogled na vlogo države. Njeno vlogo na poti v večjo družbeno odgovornost vidi predvsem v spodbujanju socialnega podjetništva v obliki raznih nagrad, skladov in spodbud. Na dogodku je prof. Yunus z rektorjem Univerze v Mariboru dr. Danijelom Reboljem in Tadejem Slapnikom iz Slovenskega foruma socialnega podjetništva podpisal pismo o nameri o medsebojnem sodelovanju med Yunus centrom – Grameen Bank Bhaban, Univerzo v Mariboru in Slovenskim forumom socialnega podjetništva.

Dr. Rigoberta Menchú Tum, borka za človekove pravice, je v predavanju z naslovom »Ženske za mir: Majevska ženska v Gvatemali« spregovorila o težavah v Gvatemali in nasilju, ki je spremenilo podobo njene družine in celotne dežele. V sklopu aktivnosti njene fundacije imajo zabeleženih 55.000 primerov različnih oblik nasilja, v katerih je umrlo veliko ljudi. Ponosna pa je na dejstvo, da se o vseh grozotah sedaj ljudje pogovarjajo in je osveščenost med ljudmi bistveno večja. Zato tudi verjame, da je kljub težki preteklosti, prihodnost lahko bistveno boljša in lepša.

Edina slovenska Nobelove nagrade za mir, prof. dr. Lučka Kajež Bogataj, je s svojim predavanjem »Vse naše prihodnosti« skozi prizmo podnebnih sprememb spregovorila o naši prihodnosti. Po njenem mnenju se trenutno soočamo s šestimi problemi; zgrešenim ekonomskim modelom, ekosistemskimi izgubami, naraščanjem in neenakostjo prebivalstva, podnebnimi spremembami, eksponentno rastjo rabe virov in s presenečenji. Po mnenju prof. dr. Kajfež Bogatajeve je človeška družba danes geološka sila, ki upravlja z zemeljskimi viri in vodi do tega, da je potrošnja dobrin eksponentna, kar ima in bo imelo posledice. Pozornost pa je potrebno usmeriti tudi k presenečenjem, saj ne vemo kaj nas čaka in kaj nas še lahko preseneti, zato je potrebno biti v stopnji pripravljenosti. »Zemlja je omejen planet in z njo ne moremo početi kar se nam zahoče. Zaradi hitrih podnebnih sprememb je težko napovedati, kako se bo naša prihodnost razvijala. Zavedati pa se je potrebno, da podnebje ubije 100 krat več ljudi kot vojne in 1000 krat več kot terorizem,« dodaja prof. Kajfež Bogatajeva. Zato so po njenem ključna vprašanja prihodnosti, kako zagotoviti 50 % več hrane in vode, ter 30 % več energije. »To so vprašanja s katerimi bi se v Evropski uniji in Združenih narodih morali ukvarjati dnevno,« še pripomni.

Ob koncu srečanja Nobelovih nagrajencev za mir je župan Maribora Franc Kangler Nobelovim nagrajencem za mir, ki so sodelovali na srečanju »Maribor za mir – Nobelovi nagrajenci za mir v Mariboru«, podelil ključe mesta. »Vesel sem, da smo v mestu Maribor, Evropski prestolnici kulture, gostili tako priznane in eminentne goste, ki so prepotovali veliko sveta in svoje ideje ter poglede delili s številnimi. V čast mi je, da so vidni svetovni misleci prav v Mariboru sodelovali na skupnem srečanju ter med Mariborčane, Slovence in svetovno javnost ponesli ideje in sporočila o solidarnosti, sočutju in osebni odgovornosti za ustvarjanje ter gradnjo boljšega sveta.  Srečanje Nobelovih nagrajencev za mir v Mariboru je še en dokaz, da smo v mestu odprti in pripravljeni sprejemati odločitve za boljši jutri vseh nas,« je povedal župan Maribora Franc Kangler. Mestni ključ Maribora je priznanje, ki ga podeljuje župan državnikom in pomembnejšim osebam iz javnega življenja ob obisku mesta Maribor kot znak pozornosti.

DALAJLAMA I DOBITNICI NOBELOVE NAGRADE U MARIBORU

MARIBOR EVROPSKO MESTO KULTURE 2012 NASTAVLJA SVOJE POSLANSTVO

Maribor 17. maja – Danas u 13,00 h. je posle trodnevnog plodnog i aktivnog bivanja u Mariboru Dalajlama završio svoje poslanstvo, koje je imao kao gost Maribora evropskog mesta kulture i Franca Kanglera, gradonačelnika Maribora. Pred odlaska održao je konferenciju za štampu, na kojoj je prisustvovalo više od sto novinara iz zemlje i inostranstva. Dalajlama je otputovao za Klagenfurt a onda u Beč, gde će 26. maja držati predavanje za Bečlije.

Visokog gosta, njegovu svetost sačekao je Franc Kangler na mariborskom aerodromu

U utorak 15. maja je u Maribor sleteo sa neba niko drugi nego XIV. Dalajlama Tenzin Gyatso, duhovni vodja Tibetanskog naroda i dobitnik Nobelove nagrade za mir. Lično ga je dočekao sa svojom ekipom Franc Kangler, gradonačelnik Maribora, čiji grad je ove godine Evropsko mesto kulture.

Njegova svetost Dalajlama je odmah po sletanju aviona, pozdravio Radeta Bakračevića, urednika Štajerskih novosti, koji mu je pokazao zajednički snimak iz 2010 godine, prilikom prvog obilaska Dalajlame u Mariboru.

Zoran Milanović i Janez Janša

Isti dan je u Maribor stigao Janez Janša, predsednik Vlade Republike Slovenije. Janez Janša se ovog puta nije susreo sa Dalajlamom. Dok je bio u opoziciji Janša se je 2010 godine susreo sa Dalajlamom prilikom njegovog dolaska u Maribor. Ovog puta je to prošlo bez stiska ruke. Janša je u Mariboru imao razgovore sa Zoranom Milanovićem, predsednikom hrvatske Vlade. Janša se je istog dana sastao sa Francom Kanglerom, gradonačelnikom Maribora.

Ovo je bio drugi susret dva predsednika vlada. Prviput su se sreli 26. aprila u Varšavi. Razgovori su se vodili o procesu ratifikacije hrvatskog pristupnog ugovora sa EU.koji su Hrvati prošle godine potpisali. Mada su nastali neki nesporazumi dve države oko dugova ljubljanske banke hrvatskim štedišama, Janša je obećao da neće biti problema sa  ratifikacijom ugovora u slovenačkom Parlamentu.

Dalajlama je u Mariboru zajedno sa još dva dobitnika Nobelove nagrade održao nekoliko predavanja. Zajedno sa njim su nastupili Nobelovci: Rigoberta Menchú Tum, koja je mariborskoj publici održala predavanje pod naslovom: »Ženska za mir: Majevska ženska u Gvatemali« i Muhammad Yunus, koji

se predstavio sa predavanjem »Socijalno preduzetništvo put do rešavanja najhitnijih teškoća društva«.

Dolazak Nobelovaca u Maribor je organizovan pod geslom: »Maribor za mir«. Njihov nastup u Mariboru su zajednički organizovali: Gradska opšina Maribor, Mariborski univerzitet i Evropsko mesto kulture Maribor 2012.

Ovo je drugi dolazak Dalajlame u Maribor. Pošto je ove godine Maribor evropsko mesto kulture to organizatori žele da što više poznatih ljudi sa svih pet kontinenata dovedu u grad na Dravi.

Dalajlama je u Mariboru boravio tri dana. Treba zabeležiti da je Dalajlama veoma čuvana osoba zbog čega je većina mariborskih ulica zatvorena za vožnju automobilima. Samo fotoreporteri sa posebnim akreditacijama (posle posebnih rentgenskih pregleda) mogu da se približe na odgovarajuće rastojanje do Dalajlame i da ga fotografiraju.

Danas je Dalajlama, pred odlazak u 12,00h. u samom centru Maribora otvorio mural veličine 35 kvadratnih metara, koji predstavlja tibetanskog sveštenika a naslikali su ga umetnici iz Irske (»The Bogside Artists«) i poklonili je Mariboru.

Tokom boravka Dalajlame u Mariboru Mariborčani su otvorili izložbu dečjih slika pod nazivom: » Delići za mir«. Projekat je nastao u Americi po 11. septembru. U projektu su uključena deca iz 65. država sa svih pet kontinenata.Cilj izložbe je da poveže mlade iz celog sveta da se bore za mir širom sveta. Na izložbu je stigao i Joseph Mussomeli, ambasador Sjedinjenih američkih država.

Dalajlama je 16. maja održao predavanje pod naslovom »Očuvanje duševnog mira« u dvorani »Tabor« u Mariboru. Organizatori su očekivali da će dvorana biti ispunjena do zadnjeg sedišta. Međutim oko 30% sedišta ostalo je bez publike. Za prisustvo na predavanju plaćala se ulaznica.

Na predavanje Dalajlame stigli su Paroh Sava Kosojević i Matevž Frangež, član slovenačkog Parlamenta

Tekst i foto: Rade Bakračević

Koncem aprila 2012 so v Hong Kongu v organizaciji partnerske institucije Simply Art pripravili podelitev priznanj nagrajencem 17. mednarodnega razpisa Zavoda za ustvarjalni razvoj mladih iz Celja na temo »Etno oblačila in plesi mojega naroda« za nagrajence iz Azije ter razstavo nagrajenih likovnih del iz vseh 42 letos na razpisu sodelujočih držav.

Princ Chow Sai Hin na razstavi

Ob tej priložnosti je mag. Svetlana Vešić Ralević iz celjske partnerske institucije Artino iz Beograda pripravila dvodnevni seminar o likovnem ustvarjanju za učence in študente iz Hong Konga.

Gosta iz Evrope in nagrajenci z diplomami iz Celja

V zahvalo za izbrano temo razpisa in priznanja, ki so jih prejela likovna dela iz Hong Konga na temo kitajskih princev so gostitelji Mihaila Lišanina in Svetlano Vešić Ralević v mestnem gledališču pretransformirali v  kitajske zgodovinske osebnosti princa Chow Sai Hin in princeso  Cheung Ping.

Istočasno so Mihaila Lišanina povabili v strokovno žirijo, njihovega po vzgledu na celjski razpis na novoustanovljenega mednarodnega razpisa, ki ima celo enako temo, vendar za razliko od celjskega ima 250.000 EUR ustanovnega kapitala. Zavod za ustvarjalni razvoj mladih bo letos že 17-tič zapovrstjo v petek, 18. maja 2012 ob 13:00 v Galeriji likovnih del mladih podelil priznanja svojim nagrajencem iz Evrope.

Na svečanost, ki bo istočasno poslovilna od 12 let delujoče Prve slovenske galerije za mlade je najavljen prihod številnih nagrajencev iz Slovenije, Hrvaške, Črne Gore, Romunije, Grčije in Bolgarije ter zastopnikov tujih veleposlaništev v Sloveniji.

ЗА    УНАПРЕЂЕЊЕ    OДНОСА   МАТИЦЕ   И   РАСЕЈАЊА

Maj, 2012

Делегати српског расејања у Скупштини Србије

Ми, представници српског расејања широм света, изражавамо забринутост због непрестане немоћи Србије да успостави сврсисходне институционалне облике повезивања матице и расејања, и спроведе плодоносне пројекте, који би омогућили  допринос дијаспоре, како у људским, тако и у материјалним ресурсима.

Резултати бројних финансијских истраживања на релацији матица-дијаспора, указују на потпуни недостатак веза између вредносног система дијаспоре, њеног учинка и коришћења тих вредности у Србији. Тиме се заборавља и искључује  основни смисао постојања дијаспоре – као огромног фактора за економски опстанак  Србије – и превиђа њена потреба да отаџбина напредује.

Док доприноси дијаспоре Србији представљају еквивалент 30% од укупног буџета Републике Србије, издваја се мање  од 0,02% из буџета  Републике Србије  за   одржавање веза са расејањем и остваривање програма, који су циљно посвећени дијаспори.

Недостатак одговарајућих кадрова у Србији је у великој мери последица “одлива мозгова“.  Тај људски ресурс је сада део расејања. Истовремено, не постоје  конструктивни програми за потребе  матице  који уважавају  потенцијале  дијаспоре, који   би  допринели  да  деловање  расејања  буде  учинковитије  по матицу, али ни  визија да  се  капацитети  расејања искористе за напредак отаџбине.  Када су потребе Србије у питању, недостатак управо тих програма, повезаних са расејањем, довео је до немогућности  коришћења овог огромног, а маргинализованог, потенцијала.
Недавна истраживања у оквиру дијаспоре (Фондација „Студеница“ и Конгрес  српског уједињења, лето 2011.), показала су да дијаспора жели да помогне матици, док су истраживања о поимању дијаспоре  у  српском  друштву (Медиум индекс Галуп),  назначила да српски народ у отаџбини схвата важност дијаспоре  и изражава жељу и потребу да се дијаспора у већем обиму укључи у Србију.

Дијаспора доноси Србији (уз  остале  компоненте), пре свега:
1)  финансијска улагања  (путем  дознака и директних улагања средстава), што

представља 15%  БДП-а  Републике Србије (бруто  друштвеног  производа)
2)  пренос  знања и нових технологија од стране  дијаспоре, у којој се налази и

сав потенцијал  “одлива мозгова”

3)  контакте и повезивање матице са земљама домаћинима, у којима живи српско

расејање, што ствара могућности за отварање многих врата не само производима

и  бизнису из Србије, већ и трансферу знања

Стога предлажемо три корака за унапређење односа Републике Србије са сопственим расејањем:

1) побољшање рада  Министарства вера и дијаспоре

2) реформу изборних прописа и гласања у дијаспори  и

3) представнике дијаспоре у Скупштини Републике Србије

МИНИСТАРСТВО  ВЕРА И  ДИЈАСПОРЕ

Обзиром на  бројност дијаспоре, њене капацитете, и удео у опстанку матице, сматрамо да је, након избора и стварања нове Владе, постојање Министарства вера и дијаспоре - неопходно. Потребно је побољшати и унапредити његов  рад као институције, али и поспешити  његов значај и улогу у оквиру Владе, уз уважавање:

• буџета пропорционалног учешћу дијаспоре у Србији, а који би био стимуланс за квалитетне пројекте намењене расејању
• ширих овлашћења и снаге да предлаже нове законе значајне за дијаспору
• потребе да министар буде особа са искуством у раду са дијаспором, у дијаспори уважена, која познаје проблематику расејања, а која говори барем један страни језик (енглески, француски, немачки) и са искуством у руковођењу
• стварања посебног саветодавног тела које ће саветовати министра, чије  ће  ставове министар уважавати и у којем  би уз чланове Председништва  Скупштине  дијаспоре и Срба у региону били и представници утицајних и угледних  људи у дијаспори

РЕФОРМА ИЗБОРНИХ ПРОПИСА И ГЛАСАЊА У РАСЕЈАЊУ

Неопходно је реформисати гласање у дијаспори у смислу да  се :

• уведе могућност поштанског и електронског гласања ( путем   мејла)
• пронађе законско решење, по коме српска дијаспора може да се укључи у  изборне процесе, без правних ограничења (пример: потребно је  уклонити из Закона услов којим се изискује да стално место боравка буде у Србији  )
• дијаспора на време обавести о свим административним условима за регистрацију и да се расејању омогући да се региструје и током године, а не само пред изборни циклус
  

ПРЕДСТАВНИЦИ  ДИЈАСПОРЕ  У  СКУПШТИНИ  РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Неопходно је створити законе који би омогућили представницима дијаспоре да равноправно учествују у раду Скупштине Републике Србије, чиме би се испоштовала вишегодишња тежња и иницијативе српског расејања да се укључи у парламентарни живот отаџбине.

SLIKARSKA IZLOŽBA ZA PAMĆENJE

Slovenske Konjice, 13. maja – U poznatoj Riemerjevoj galeriji u slovenačkom gradu Slovenske Konjice u subotu 12. maja otvorena je izložba poznate slovenačke slikarke Zlatice Becci. Izložbu pod nazivom »Sledi mavrici«  organizovalo je Srpsko slovenačko kulturno – humanitarno društvo »Sretenje« iz ovog slovenačkog grada. Srpsko društvo »Sretenje« već godinama organizuje izložbe slika i književne večeri u Riemerjevoj galeriji, koju su dobili na korišćenje od gradske opštine.

Metka Obrul otvara izložbu

Umetnicu je publici predstavila Ela Dolšak, članica ovog veoma aktivnog društva.

Zlatica Becci i Radovan Milić

Pored mnogih poznatih slikara, koji su do sada izlagali svoja umetnička dela u organizaciji društva »Sretenje« sinoć su vredni članovi srpskog društva, na čelu sa predsednikom društva Radovanom Milićem i sekretaricom društva Metkom  Obrul ljubiteljima slikarstva predstavili poznatu slovenačku umetnicu Zlaticu Becci iz Radenaca. Ova vrhunska umetnica dobila je prva slikarska znanja kod poznatog slikara Gašpara Bolkoviča a specijalizaciju je završila na likovnoj akademiji u Parizu.

Izložbu je otvorila Metka Obrul, potpredsednica društva »Sretenje«.

Izložba će trajati do 10 juna ove godine.

Publika na izložbi

Na otvaranje izložbe stigao je iz Celja Mihailo Lišanin, vlasnik Galerije mladih iz Celja. Izložbe slika, ovog srpskog društva su uvek veoma dobro posećene. Čak ni nevreme, koje je divljalo u vreme otvaranja izložbe nije moglo da ustavi veliki broj ljubitelja umetnosti, koji su stigli na ovaj vrhunac slovenačkog slikarstva. Posle otvaranja izložbe Radovan Milić, kao predsednik društva priredio je prijem kome je psrisustvovao veliki broj kulturnih i javnih radnika iz Slovenačkih Konjica.

Na kraju prijema Radovan Milić je obavestio prisutne i predstavnike slovenačkih medija da će pedeset članova društva 25. maja ove godine otputovati u Aranđelovac, gde će se predstaviti srpskoj publici u centru za kulturu ovog grada iz Šumadije.

Tekst i foto: Metka Obrul

Maribor, 11. maj – Javni sklad Republike Slovenije za kulturne dejavnosti, območna izpostava Maribor organizovao je 15 Acin memorial – međunarodnu slikarsku koloniju učenika osnovnih škola (od 12 do 15 godina) iz Hrvatske, Austrije i Slovenije na temu »ulice, pročelja,ljudje«. Više od sto osnovnoškolaca iz tri države  su na 15. slikarski koloniji, koja je bila ovog proleća u Malečniku i Limbušu naslikali svoja umetnička dela, koja su izložili u galeriji »RRRudolf« ( do 28. maja) a svoja kiparska dela na temu šuma, drvo i drveni proizvodi su postavili u gostioni »Anderlič«. Kipovi su na ogled do 30. avgusta.

Nagrade su zaslužili svi, koji su učestvovali u koloniji

Organizaciju su pomogli  Savez kulturnih društava Maribor, osnovna škola Rada Robiča iz Limbuša a sve u okviru Maribora 2012 Evropske prestonice kulture.

SSlike osnovnoškolaca iz Hrvatske

Zvanično otvaranje izložbe bilo je 11. maja u dvorani »Rotovž« u Mariboru. Na otvaranje i podelu diploma i priznanja učesnicima 15. međunarodne slikarske kolonije stigli su predstavnici iz Austrije, Hrvatske i Slovenije.

Izložbu je otvorio Milan Mikl, podžupan Maribora

Iz Hrvatske je stigla Milka Knežević, podpredsednica Hrvatsko – kineskog prijateljstva iz Varaždina. Iz Graca je stigla delegacija na čelu sa Ivankom Gruber, predsednicom društva Austrijsko – slovenačkog prijateljstva. U austrijskoj delegaciji je bila i Ingeborg Persche, članica gradske skupštine Graca.

Priznanja je podelio Matija Varl, koordinator Javnega sklada. Izložbu je otvorio Milan Mikl, podžupan Maribora i pozvao predstavnike sve tri države da što više rade na povezivanju mladih iz tri prijateljske države.

Tekst i foto: Rade Bakračević

MARIBOR SPREMNO DOČEKUJE  DOLAZAK DALAJLAME

U Maribor su već stigli predstavnici Dalajlame

Dalajlama, dobitnik Nobelove nagrade za mir stiže u Sloveniju na poziv opštinskih vlasti Maribora, Univerziteta Maribor i predstavnika Evropskog mesta kulture Maribor 2012.

Tibetanski duhovni vođa Dalajlama  stiže u utorak 15. maja u 13,00 h na mariborski aerodrom gde će ga dočekati Franc Kangler, gradonačelnik Maribora.

Za dolazak Dalajlame u Maribor postoji veliki  interes kod mladih Mariborčana

Njegova svetost XIV. Dalajlama Tenzin Gyatso zajedno sa Nobelovcima biće tri dana gost Maribora. Tih dana će biti gosti Maribora Nobelovci: Rigoberta Menchu Tum iz Gvatemale,  Muhammad Yunus, ekonomista iz Bangladeša i  Lučka Kajfež Bogataj, slovenačka klimatologinja.

Dolazak Dalajlame i Nobelovaca u Maribor biće veliki događaj za Maribor Evropsku prestonicu kulture.

Tekst i foto: Rade Bakračević